Crvena kalifornijska glista je izuzetno zahvalna životinja za uzgoj. Hraneći se ova glista pretvara organski otpad u visokokvalitetno organsko đubrivo. Hrana za gliste je raznovrsna: goveđe, konjsko, kozije, ovčije, đubre (stajnjak) zečeva itd. Pored stajnjaka gliste se hrane i starim papirom, kartonom, lišćem, piljevinom, slamom i drugim otpacima od poljoprivrede. Ostaci od ljudske ishrane su takođe veoma dobra hrana za gliste. Sva hrana za gliste mora biti usitnjena i vlažna jer gliste ne poseduju zube već se hrane putem usisavanja hrane. Takođe hrana za gliste mora biti neutralne reakcije (pH: 6,8 - 7,2).
Kalifornijska crvena glista, ili popularnije Crveni hibrid, dugim selekcijama je stekla zaista zadivljujuća svojstva kao i karakteristike koje omogućavaju uzgoj ove vrste kao domaće životinje. Iako mala po dimenzijama, 6 do 10 cm i teška jedva jedan gram, ona neverovatnim tempom razmnožavanja stvara količinu proteinske mase koju, ni približno, nije u stanju da proizvede neka druga životinjska ili biljna vrsta. Kvalitet “mesa” Crvenog hibrida je po svojim sastojcima jednak telećem mesu i nalazi se znatno iznad komercijalih vrsta mesa. Naime, prema Mičelovoj skali za merenje biološke vrednosti, meso Crvenog hibrida označeno je sa 61,3. (primer drugih mesa: teletina - 62, riblje meso - 55, komercijalno meso 48 do 50 i soja - 36).

Lumbrikultura ili uzgajanje glista u svetu je u velikoj ekspanziji i usmereno je u dva pravca, od kojih svaki može biti potenciran u odnosu na onaj drugi. Prvi je uzgajanje glista radi “mesa” – jeftine hrane visokog proteinskog sastava za tov pilića, riba, svinja ili za preradu u proteinsko brašno, koje je izvarendan dodatak u tovu stoke. Drugi cilj/korist jeste to što gliste, hraneći se organskim otpacima, izlučuju najfiniji humus bogat mineralima, mikroorganizmima i vitaminima koji je višestruko efikasniji od najkompleksnijih poznatih hemijskih i prirodnih đubriva. Suština je u tome da se iz hrane koju glista unosi i koja prolazi kroz njen crevni trakt, dobijaju đubriva maksimalne koncentacije i u najboljoj formi u smislu upotrebljivosti za biljne kulture.
Kalifornijska glista se najčešće uzgaja za proizvodnju humusa-glistenjaka i u stanju je da izvari onoliko hrane koliko je i sama teška za vremenski period od 24 h. Gliste poseduju zadivljujuću moć reprodukcije, te već nakon 90 dana dostižu polnu zrelost i započinju parenje.
Takođe njena sposobnost da konzumira sve vrste organskog otpada i time rešava probleme zagađenja životne sredine motiviše farmere da korišćenjem kalifornijskih glista rešavaju razgradnju otpada velikih stočarskih farmi, industrijskih postrojenja, kanalizacionog mulja itd.

Leglo kao standard podrazumeva zapreminu od 100 x 200 x 25 cm podloge i hrane sa oko 100.000 komada zrelih glista, podmladaka i jaja. U takvom leglu ima oko 25000 polno zrelih glista, a ostalo čini podmladak, jer odrasle gliste loše podnose ako su same i preporučljivo ih je izdvojeno držati tek kada su sortirane za prodaju. Takvo standardno leglo zrelo je da svakih 90 dana bude deljeno u nova legla ili da svakih 30 dana iz legla budu sakupljeni primerci komercijalne veličine.

Kalifornijska glista se može uzgajati i na otvorenom i u zatvorenom prostoru, pri čemu se mora obratiti pažnja na više faktora kao što su temperatura u leglu, vlažnost i PH vrednost.
Optimalni uslovi za uzgajanje kalifornijske gliste su:
Vlaga 80-90% (min 60 max 90%)
Temperatura od 15-20 C (min. 4C max 30C)
pH vrednosti 5-9